Симптоми убрзаног рада штитне жлезде (хипертиреоидизма)

Мршављење – Код убрзаног рада штитне жлезде у организму се чешће јавља разградња јода од његове синтезе, па због тога долази до приметног мршављења код особа са нормалним, па чак и код оних са појачаним апетитом.

Лупање срца – Неретко је присутан и осећај обрзаног рада срца чак и када је особа у стању мировања.

Пораст крвног притиска и убрзан рад црева често прате ово стање, па су учестале дијареје, проливасте столице.

Мишићна слабост им отежава ходање (по нпр степеништу), а прати је и дрхтање руку што се неретко прошири на цело тело. Ове особе се појачано зноје, тешко подносе топлоту и често су раздражљиве и нервозне.

Најевидентнија је промена која настаје на очима, позната као ИЗБУЉЕНОСТ, која може бити симетрична и асиметрична. Увећање штитасте жлезде није нужна појава, тј не јавља се код свих особа које пате од повећане функције штитне жлезде.

Уколико приметите појаву СТРУМЕ, тј благо увећање штитасте жлезде или оток и црвенило подколеница (ПРЕТИБИЈАЛНИ МИКСЕДЕМ), избуљеност (ОРБИТОПАТИЈА), увећане лимфне жлезде, местимично губљење пигмента (ВИТИЛИГО) или оток слезине (СПЛЕНОМЕГАЛИЈА), обратите се вашем лекару.

Симптоми успореног рада штитне жлезде (хипотиреоидизма)

Успоравање рада штитне жлезде узрокује успоравање свих метаболичких процеса, па се ове особе осећају као да им недостаје енергије. Често су уморне, спава им се или им је хладно. Приметна је подбулост лица, која се у почетку јавља као надутост капака, затим целог лица, а потом оток целог тела.

Ове особе делују незаинтересовано за околину јер су ослабљене њихове когнитивне функције. Склоне су дебљању, често се гоје, чак и уз дијететске мере. Особе са овим поремећајем су успорених покрета, често им је хладно, а кожа им је груба, сува и хладна. Уз ове симптоме видљиво је опадање косе, лако ломљење ноктију и отоци (најпре капака, а касније и целог тела).

Супротно од смањене функције, овај поремећај успорава срчани рад и рад црева. Неретка појава је надутост и хронична опстипација. Често ове симптоме прате и болови и грчеви у мишићима.

Код жена долази до поремећаја менструалног циклуса, а неретко и до стерилитета.

Уколико сте заинтересовани да надокнадите недостатак једног или више зуба, импланти могу бити идеална опција за Вас. Међутим, није свако добар кандидат за имплантате.

Добар кандидат би требао да испуњава следеће услове:

  • Добро опште здравље
  • Здраве десни
  • Довољно кости да подрзе имплантате у васој кости. Неки људи који су изгубили кост у својој вилици могу да уграде имплантате,али прво морају хирурским поступком да надокнаде кост
  • Пацијент мора да буде посвећен одржавању добре оралне хигијене имплантираних зуба и околних десни. Дневно прање зуба и коришћење конца су неопходни. Редовне посете стоматологу који ће пратити ваше стање су такође веома важне.

Неки људи нису добри кандидати за имплантате. Ово се односи на:

  • Младе пацијенте чије се вилице нису у потпуности развиле
  • Труднице
  • Окореле пушаче – Пушење спречава зарастање рана у устима и може умањити изгледе да уградња импланта буде успешна.
  • Пацијенти зрачени у пределу главе и врата
  • Људи који пате од хроничних обољења или системских укључујући висок крвни притисак, дијабетес, хемофилију, системска обољења костију, обољења везивног ткива, изражена генерализована остеопороза…И даље можете бити добар кандидат за уградњу импланта иако се налазите у неком од ових стања.То зависи од трајања и озбиљности вашег стања.
  • Пацијенти који узимају извесне лекове попут кортикостероида

На људе који пате од бруксизма, ове навике могу да врше прејак притисак на импланте и самим тим увећају могућност одбацивања импланта.

Уградња импланта захтева тим који се састоји од хирурга (обично је у питању орални хирург или пародонтолог) који поставља имплант или имплантате и протетичара.

Први корак у вашем третману је заказивање прегледа код једног од ових професионалаца због процене вашег стања.

Ваш стоматолог мозе да оцени да ли сте ви добар кандидат за постављање имплантата. Пре сваке имплантације неопходно је да се клиничким прегледом утвде сви параметри који одредјују успех имплантације, а посебно да се искључе све потенцијалне контраиндикације. Потребно је узети детаљно анамнезу и, у случају потребе извршити потребне лабораторијске анализе.

Иако влада мишљење да је боље имати низак, него висок крвни притисак, важно је контролисати и низак притисак и на време препознати његове симптоме.

Низак крвни притисак – Хипотензија се може дефинисати као стање када је крвни притисак испод нормалних вредности.

Границе нормалних вредности су утврдили одговарајући форуми лекара на основу клиничко-еподемиолошких испитивања: систолни крвни притисак (горњи) ако је мањи или једнак 109 ммХг и / или ако је дијастолни крвни притисак (доњи) мањи или једнак 59ммХг.

Прави критеријум за присуство хипотензије је појава симптома и тегоба код пацијента када снижен крвни притисак не може да обезбеди адекватну прокрвљеност периферних органа и ткива. Како се тегобе могу јавити при различитим вредностима сниженог крвног притиска, обично се користи термин “хипотензивно стање” које најбоље објашњава симптоме који се јављају од стране мозга, срца и других система и органа када нема довољно дотока крви.

Исхрана самог срчаног мишића зависи од дијастолног крвног притиска, те уколико је он низак и ако постоји и сужење крвних судова срца, то хипотензивно стање може довести до озбиљних здравствених тегоба и погоршања здравственог стања.

Код старијих особа хипотензија представља фактор ризика за кардио-васкуларни и церебро-васкуларни морбидитет и морталитет.

Постоји и подела хипотензивних стања који се могу поделити на две велике групе у односу на време трајања хипотензије:

  • Пролонгирана (хронична)
  • Епозодична (акутна и повремена)

Од хроничних хипотензија најчешће је есенцијална (идиопатска) када особа нема већих тегоба ако нема варирања крвног притиска. У напору тим особама скаче крвни притисак те обично немају тегоба, осим код наглих покрета и устајања.

Некада су снажне емоције (страх, жалост, јак бол) довољне да изазову нагли пад притиска и успорење срчаног рада те последични губитак свести који може трајати и по неколико минута.

Ортостатска хипотензија представља нагли пад систолног притиска за 20 ммХг или више приликом устајања из лежећег положаја, настаје због отказивања или преспорог деловања фактора који регулише рефлексно крвни притисак. Пацијенти који имају такав проблем временом се истренирају и знају на који начин треба да устају из лежеће позиције у стојећи без симптома.

Пострадијална хипотензија је стање које се често среће и код здравих особа да после оброка долази до пада крвног притиска у току 75 минута од оброка. Некада су ти падови и већи те могу довести до вртоглавице, губитка свести и падова.

Кардиолошки преглед је неопходан за истраживање узрока бола у средњем делу груди, кој прате гушење, прескакање срца, отоци у потколеницама и крварење носа, као и општа слабост, вртоглавица и промене у виду…

Кардиолог ће детаљно анализирати податке о претходним болестима и евентуално болестима блиских сродника. Након тога ће пажљиво проверити велик број објективних налаза (став, висина, телесна тежина, симетричност грађе тела, мускулатура, кожа и поткожно ткиво, телесна температура, дисање, психичко стање) и посебно обратити пажњу на главу, врат, грудни кош и плућа.

За поуздану дијагностику, кардиологу су неопходни додатни објективни налази ЕКГ-а, вредности крвног притиска и ултразвучни преглед срца.

На основу резултата прегледа кардиолог ће одредити даље дијагностичке претраге које су повезане са проценом здравља кардиовакуларног система али могу да укључе и прегледе офталмолога, неуролога, ендокринолога, нефролога, васкуларног хирурга, дијететичара…